UPUTSTVO ZA AUTORE

27.12.17

Način formatiranja, kategorije i obim rukopisa

Autori su dužni da se pridržavaju uputstva za pripremu radova. Rukopisi u kojima ova uputstva nisu poštovana biće odbijeni bez recenzije. Za pisanje teksta treba koristiti MS Word. Rukopise treba slati u doc ili docx formatu. Rukopisi se šalju u A4 formatu, font Times New Roman (12pt) sa proredom 1,0. Fusnote su u fontu Times New Roman (10pt), sa proredom 1,0. Tip naslova, poglavlja i potpoglavlja, kao i drugo van gore navedenih podataka, autori ne treba sami da formatiraju, već to čini uredništvo u skladu sa svojim načinom formatiranja. Upućivanje na broj projekta i njegove finansijere (ukoliko je prilog napisan u okviru naučnog projekta) i slične komentare autori mogu navesti. Pasuse treba uvlačiti, a ne razdvajati praznom linijom. Znaci navoda koriste se za citate unutar teksta, a apostrofi za citat u okviru citata.

Maksimalan obim rukopisa po broju slovnih mesta po kategorijama priloga iznosi:
•za originalni naučni rad do 35.000 slovnih mesta bez razmaka;
•za pregledni članak do 50.000 slovnih mesta bez razmaka;
•za ostale priloge (prethodna saopštenja, naučne polemike, prikaze i dr.) do 15.000 slovnih mesta bez razmaka;

U izuzetnim slučajevima, uredništvo može odobriti i duže radove.

Podneti dokument na prvoj strani treba da sadrži sledeće elemente: naslov rada, puno ime i prezime autora, akademski naziv, naučno-istraživačko zvanje, odnosno funkciju, naziv i adresu ustanove u kojoj je autor zaposlen ili drugu odgovarajuću adresu, grad i državu, email adresu i broj telefona. Kada rad ima više od jednog autora, treba naglasiti ime autora ovlašćenog za korespondenciju.

Članak treba da bude strukturiran na sledeći način: naslov, sažetak, ključne reči, tekst (uvod, metodi, rezultati, diskusija i zaključak), spisak referenci i rezime.
•Naslov treba da bude potpuno jasan, ne duži od 15 reči.
•Sažetak ne treba da bude duži od 250 reči i treba da sadrži kratak pregled metoda i najvažnije rezultate rada. U sažetku ne treba navoditi reference.
•Ključne reči se navode u posebnom redu ispod sažetka i moraju biti relevantne za temu i sadržaj rada. Navesti pet ključnih reči.

Tekst članka bi trebalo da ima sledeću strukturu: uvod, metodi, rezultati, diskusija i zaključak (ne nužno pod ovim nazivima). U zavisnosti od sadržaja i kategorije članka, moguće je izostaviti neke od odeljaka. Na primer, kod preglednog članka, moguće je izostaviti odeljke o metodima i rezultatima, dok naučna kritika ili polemika može uključiti samo odeljke o motivima rada, konkretnim istraživačkim problemima i diskusiju.
• Uvod opisuje istraživački problem, sumira relevantna prethodna istraživanja i vodi čitaoca ka glavnom istraživačkom pitanju članka, jasno formuliše predmet i cilj istraživanja, kao i postojeće nalaze i teorije koje prikazano istraživanje testira ili pokušava da nadogradi;
• Metode treba da pokažu kojim metodološkim postupcima se postiže cilj rada uz jasan opis empirijskog plana istraživanja, izvora podataka, polazne hipoteze, kao i prostornog i vremenskog obuhvata istraživanja;
• Rezultati rada predstavljaju kvantitativni deo istraživanja, a statističke analize treba da budu jasno izložene uz narativno objašnjenje nalaza;
• Diskusija sadrži kvalitativnu interpretaciju dobijenih rezultata koja treba da bude u kontekstu teorijsko – metodoloških pristupa i nalaza prikazanih u uvodu. Diskusija jasno opisuje koja su od ranijih istraživanja podržana, osporena ili unapređena nalazima koji su prikazani u radu. U ovom odeljku treba izbegavati preterano citiranje i dugačke reinterpretacije literature, i usmeriti se pre svega na zaključke koji su izvedeni na osnovu sopstvenih nalaza.
Izuzetno, odeljci o rezultatima i diskusiji mogu se kombinovati u jednom zajedničkom pod nazivom Rezultati i diskusija;
•Zaključak bi trebalo da pruži opšti, kratak i prikladan rezime predstavljenih nalaza. Zaključak ne sme da bude sačinjen od ponavljanja delova sažetka. Diskusija zajedno sa zaključkom može obuhvatiti i do 30% članka, ali u svakom slučaju ova dva odeljka zajedno ne bi trebalo da budu kraća od uvoda.
•Rezime treba da bude napisan u skladu sa strukturom rada (2.000-3.000 znakova bez razmaka) i treba da se nalazi nakon spiska referenci. U posebnom redu ispod rezimea, treba navesti ključne reči.

Autori koji šalju priloge na srpskom jeziku moraju poslati naslov rada, sažetak, ključne reči i rezime i na engleskom jeziku.

Kada su u pitanju prikazi, recenzije knjiga, bibliografije, beleške sa naučnih skupova i slični tekstovi, za njihovo opremanje nema posebnih zahteva, osim onih tehničke prirode, koji važe za sve ostale radove.

Tabele, grafikoni, sheme, slike i ilustracije treba da budu precizno naslovljeni i numerisani, sa pratećim objašnjenjem. Slike, crteži i druge ilustracije treba da budu dobrog kvaliteta. Grafički prilozi se mogu dostaviti u elektronskom obliku, i to za crteže u rezoluciji od 600 dpi, a fotografije u rezoluciji od 300 dpi. Ako rad sadrži grafičke priloge, isti se dotavljaju kao posebni dokumenti, u formatu tif, pdf ili jpg. Uredništvo zadržava pravo odluke u pogledu fleksibilnosti ovih zahteva u određenim slučajevima, kao i pravo preloma i opreme teksta i ilustracija u skladu sa formatom časopisa.

Prilozi se ne vrаćаju аutorimа.

Način obaveznog citiranja

Citiranje unutar teksta podrazumeva navođenje prezimena autora i godine objavljivanja odgovarajuće bibliografske jedinice, i to na sledeći način:
•Direktan citat: Obermeyer (1997);
•Indirektan citat: (Petitt, 2013);
•U slučaju dva autora: (Coale & Watkins, 1986);
•U slučaju više od tri autora: (Cordell et al., 2011);
•U slučaju citiranja dva ili više radova istog autora: (Coleman, 2005; 2012);
•Ako se navodi više bibliografskih jedinica istog autora iste godine izdanja, one se dodatno označavaju malim početnim slovima abecede: (Rosental, 2006a; 2006b);
•Ako se navodi više bibliografskih jedinica različitih autora: (Crimmins, 1993; Greenhalgh, 1996; Kretzer & Ariel, 2002);
•Preuzimanje dela teksta: ’’Censuses are, after all, generally viewed as matters of bureaucratic routine, somewhat unpleasant necessities of the modern age, a kind of national accounting.’’ (Kretzer & Ariel, 2002, 31);
•Kada se citira reizdana ili prevedena knjiga, u tekstu treba navesti oba datuma – i originalnog izdanja, i reizdanja ili prevoda: (Poutignat & Streiff-Fenart, 1995/1997).

Mrežni izvori podataka obično se citiraju u tekstu isto kao i druge reference, a u spisku literature dodaje se njihova internet strana, kao i datum pristupa.

Fusnote (napomene) pri dnu strane treba da sadrže manje važne detalje, dopunska objašnjenja, naznake o korišćenim izvorima (poput naučne građe, veb stranica, priručnika i sl.), ali ne mogu biti zamena za citiranu literaturu. Citiranje nekog autora u fusnoti jednako je načinu citiranja u tekstu.

Spisak literature

Reference se navode na jeziku i pismu na kom su objavljene. Spisak referenci treba da sadrži samo radove koji su citirani u tekstu. Navedene jedinice treba da budu poređane po abecednom redu prezimena autora, bez numeracije, i da uključuju imena svih autora bez obzira na njihov broj. U slučaju navođenja više radova istog autora, najpre se navodi najranije objavljeno delo.

Primeri za navođenje različitih vrsta radova:

Knjige, monografije:

•Jedan autor:

Petit, V. (2013). Counting Populations, Understanding Societies ‒ Towards an Interpretative Demography. Dordrecht: Springer.

•Dva autora:

Coale, A. J. & Watkins, S. C. (1986). The decline of fertility in Europe. Princeton: Princeton University Press.

•Bez autora, samo urednik:

Kretzer, D. & Fricke, T. (Eds.). (1997). Anthropological demography. Toward a new synthesis. Chicago/London: The University of Chicago Press.

•Izdanje u više tomova:

Wiener, P. (Ed.). (1973). Dictionary of the history of ideas (Vols. 1-4). New York, NY: Scribner’s.

•Prevedena knjiga:

Poutignat, P. & Streiff-Fenart, J. (1997). Teorije o etnicitetu (Théories de l’ethnicité, A. Mimica, Prev.). Beograd: Biblioteka XX vek. (Originalni rad je objavljen 1995).

•-Korporativni autor ili autor kao izdavač:

Republički zavod za statistiku Srbije (2012). Prirodno kretanje stanovništva u Republici Srbiji, 1960-2010. Beograd: Republički zavod za statistiku Srbije.

•Elektronska knjiga (otvoreni pristup):

Hartmann, M. (2009). Demographic Methods for the Statistical Office. Preuzeto sa http://www.scb.se/statistik/_publikationer/ov9999_2009a01_br_x103br0902.pdf

•Elektronska knjiga (koja se naručuje/naplaćuje):

Swanson, A. D. (Ed.). (2017). The Frontiers of Applied Demography. Dostupno na https://link.springer.com/book/10.1007%2F978-3-319-43329-5

Poglavlje u monografiji, uređenoj knjizi ili članak u zborniku radova:

Coleman, D. (2012). The Changing Face of Europe. In: Goldstone, A. J., Kaufmann, P. E. & Duffy Toft, M. (Eds.), Political Demography. How Population Changes Are Reshaping International Security and National Politics (pp.176–193). New York: Oxford University Press.

Blum, A. (2002). Resistance to identity categorization in France. In Kertzer, I. D. & Arel, D. (Eds.), Census and Identity. The Politics of Race, Ethnicity, and Language in National Censuses (pp. 121‒147). Cambridge: Cambridge University Press.

Članci iz časopisa:

•Članak u štampanom izdanju:
Obermeyer, C. M. (1997). Qualitative methods: A key to a better understanding of demographic behavior? Population and Development Review, 24(4), 813-818.

•Članak iz mrežnog izvora sa DOI brojem:
Hertrich, V. & Lardoux, S. (2014). Âge à l’entrée en union des femmes en Afrique. Les données des enquêtes et des recensements sont-elles comparables?. Population, 69(3), 357-389. doi:10.3917/popu.1403.0399.

•Članak iz mrežnog izvora bez DOI broja:
Brée, S., Eggerickx, T., Sanderson, J.P. & Costa, R. (2016). Comparison of Retrospective Fertility Data from Censuses in Belgium and Family Surveys in France, 71(1), 83-115. Preuzeto sa http://www.cairn-int.info/abstract-E_POPU_1601_0085–comparison-of-retrospective-fertility.htm

Prikazi:

•Hodgson, D. (2011). (Prikaz knjige Shall the Religious Inherit the Earth? Demography and Politics in the Twenty-First Century autora Kaufmann, E.). Population and Development Review, 37(4), 793–795.

Istraživački izveštaji, radni dokumenti:

•Lesthaeghe, R. J. & Neidert, L. (2006). “The ’Second Demographic Transition’ in the U.S.: Spatial Patterns and Correlates” (Istraživački izveštaj u Population Studies Center Research Report No. 06-592). Preuzeto sa http://www.psc.isr.umich.edu/pubs/pdf/rr06-592.pdf

•Renne, E. (1994). An anthropological approach to fertility change (Radni dokument u Demography, br. 48). Canberra: The Australian National University.

Disertacija:

•Štampana/Neobjavljena:

Prezime, А. А. (Godina). Naziv disertacije. (Neobjavljena doktorska disertacija). Ime institucije, Mesto.

•Objavljena/Iz mrežne baze podataka:

Prezime, А. А. (Godina). Naziv disertacije. (Doktorska disertacija). Preuzeto sa Ime baze. (broj članske karte ili narudžbine)

Rad citiran u sekundarnom izvoru:

•U spisku literature se navodi izvor gde je originalni rad pomenut, dok se u tekstu navodi naziv originalnog rada, i daje referenca za skundarni izvor.
Primer: Ako je rad Seidenberga i McClellanda citiran u radu Coltheart et al., a autor nije imao uvid u originalni rad, u spsku literature se navodi: Coltheart, M., Curtis, B., Atkins, P., & Haller, M. (1993). Models of reading aloud: Dual-route and parallel-distributed-processing approaches. Psychological Review, 100, 589-608 dok se u tekstu rad u sekundarnom izvoru navodi na sledeći način: U studiji Seidenberga i McClellanda (kao što je citirano u Coltheart et al, 1993), …

Članak u dnevnoj ili periodičnoj štampi:

Štampano izdanje:
•Jordan, M. (2017, June 19). Welcome for Migrants Reveals a Farm Town Rift. The New York Times, pp. A13

Internet izdanje:

•Linden, E. (2017, June 15). Remember the Population Bomb? It’s Still Ticking. The New York Times. Peuzeto sa https://www.nytimes.com/2017/06/15/opinion/sunday/remember-the-population-bomb-its-still-ticking.html?rref=collection%2Ftimestopic%2FPopulation&action=click&contentCollection=timestopics®ion=stream&module=stream_unit&version=latest&contentPlacement=1&pgtype=collection&_r=0

Navođenje jedinica iz mrežne baze podataka:

•Republički zavod za statistiku Srbije (2017). Broj stanovnika, broj živorođenih i umrlih, po oblastima, 2010. (Baza podataka). Preuzeto sa http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/ReportView.aspx (datum pristupa)

No Comments